Reka Jerma (Sukovska reka) je leva pritoka Nišave ukupne dužine 72 km. Izvire istočno od Vlasinskog jezera, gde njen izvorišni krak čini Vučja reka. Posle 17 km ona prelazi u predeo Znepolje u Bugarskoj (poznata i pod pod nazivom Trnska reka), pa preko bugarske teritorije teče 27 km, zatim se vraća u Srbiju kod sela Petačinci u dimitrovgradskoj opštini i teče uglavnom prema severu oko 28 km sve do uliva u Nišavu kod sela Sukova (11 km od Dimitrovgrada).

Klisura reke Jerme nastala je tokom tercijera posle regresije senonskog mora (pre oko 65 miliona godina) i složenih dugotrajnih promena inicijalnog paleoreljefa. Formiranje današnje vizure odigralo se je u poslejezerskoj, pliocensko-pleistocenskoj fazi kao posledica kombinovanog dejstva tektonskih aktivnosti, vodene erozije, denudacije i kraških procesa. Tada je nastala i reka Jerma. U rejonu Derekula korito Jerme je u proširenjima široko, a u klisuri vrlo usko. Voda kroz klisuru teče uz jaku huku, probija se pored ogromnih blokova ili se sa njih stropoštava, kovitla i peni. U širem delu korita dubina bistre vode leti iznosi nekoliko desetina santimetara, a u klisuri mestimično oko dva metra.

U vreme topljenja snega i jakih kiša vodostaj je znatno viši. Probijajući se kroz Greben planinu (1337 m) i Vlašku planinu (1442 m), Jerma gradi dva gorostasna klanca koje meštani nazivaju Odorovsko i Vlaško ždrelo, sa stranama visokim 300-400 m i širinom 10-30 m. Klanci su sve do 1927. godine bili potpuno neprolazni. Tada je za potrebe rudnika kamenog uglja „Rakita” kroz klisuru probijena trasa železnice uskog koloseka. Rudnik je zatvoren šezdesetih godina prošlog veka, a sedamdesetih je umesto pruge napravljen asfaltni put.